ROBERT FIŠER

Robert Džejms Bobi Fišer (engl. Robert James „Bobby“ Fischer) (9. mart, 1943. - 17. januar 2008.) je bio velemajstor i bivši svetski šampion u šahu, koji je 1. septembra, 1972. postao prvi američki šahista koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije. Godine 1975. zvanično je izgubio titulu kada je Svetska šahovska federacija odbila njegove uslove za odbranu titule. Gari Kasparov je napisao da je od svih svetskih šampiona u šahu, jaz između Fišera i njegovih savremenika bio najveći u istorji šaha.

 

Jedno je sigurno. Nijedan šampion pre ni posle Fišera nije doneo toliku popularsnot šahovskoj igri. Meč za svetskog prvaka koje je igrao sa sovjetskim šampionom Borisom Spaskim u Rejaviku, 1972 godine, bio je sportski događaj planete, simbol hladnog rata u kome je Amerikanac uspeo da sruši zidinesovjetske dominacije.Kada Svetska šahovska organizacija nije prihvatila Fišerove zahteve za meč sa Kaprovom, napustio je arene i nije se vratio u javnost pune dve decenije. Čak je napravljen i film "u potrazi za Bobijem Fišerom".

Sumu od 5 miliona dolara koju mu je ponudio vlasnik Jugoskandika za Fišerov povratak i meč sa Spaskim, na Svetom Stefanu i u Beogradu, 1992 godine, kao i mnogi drugi sponzori. Presudio je inat prema američkoj administraciji koja mu je pretila kaznom od deset godina zatvora za prekršene sankcije prema SRJ. Meč se ne pamti po rezultatu, već po tome da je Fišer pljunuo na američki fax sa upozorenjem. Tada je raskrstio sa zemljom čiji je junak bio više od dve decenije.

 

 Ostatak života je proveo delom u Mađarskoj, zatim na Filipinima gde je dobio ćerku, delom u Japanu gde je i bio u zatvoru od 13. jula 2004. do 23. marta 2005, na zahtev američkih vlasti, jer se odrekao američkog državljanstva, a i dalje koristio pasoš.

Tražeći način da izbegne deportaciju u Sjedinjene Države (tužba za izbegavanje i ne plaćanje poreza), Fišer je početkom januara 2005. napisao pismo vladi Islanda tražeći islandsko državljanstvo. Saosećajući sa Fišerovim položajem – ali ne želeći da mu daju puna državljanska prava – islandske vlasti su mu izdale pasoš za strance.

Preminuo je na Islandu u 65. godini. U Rejkjaviku, u gradu u kojem se i proslavio na putu ka tituli svetskog prvaka, 1972. godine.

 

ŠAHOVSKI SAT

Šahovski sat se sastoji od dva međusobno povezana sata s jednim dugmetom koji zaustavlja jedan sat a pokreće drugi, tako da dva povezana sata nikada ne mogu da rade istovremeno. Šahovski satovi se koriste u igrama s dva igrača. Svrha sata je da meri ukupno vreme koje je igrač potrošio i da bi obezbedio da ni jedan igrač ne odugovlači igru.

  Analogni šahovski sat

Šahovski satovi su prvo masovno korišćeni na šahovskim turnirima, ali je njihova upotreba proširena i na turnirima skrebla, šogija, goa i gotovo svake takmičarske igre na tabli sa dva igrača. Analogni satovi imaju „zastavicu“ (holandski izum) koja padne u istom trenutku kad je igraču isteklo vreme. Nažalost, na ovim satovima se ne može unositi dodatno vreme. Zbog toga su digitalni satovi postali sve popularniji.

Digitalni šahovski sat

Digitalni satovi i igranje preko Interneta podstakli su talas eksperimentisanja s različitim i kompleksnijim kontrolama vremena. Digitlani sat je 1998. patentirao bivši svetski šampion u šahu Robert Fišer.

Iako je trebalo vremena da bude prihvaćen, od 2004. godine veliki broj vrhunskih šahovskih turnira koristi Fišerov sistem (mada se na manje značajnim turnirima i dalje koriste tradicionalni satovi, jer su jeftiniji). Drugi deo Fišerovog patenta, sintetički glas koji bi upozoravao igrača koliko mu je vremena preostalo, nije prihvaćen.